Filip Vasić – Ekološki inženjer, svestrani optimista u plavom svetu, ljubitelj izazova i adrenalina.

Jedna od posledica globalnih klimatskih promena i ljudskog faktora jeste pojava dezertifikacije. S obzirom na to da je njena prisutnost u vidu širenja pustinja preko rubnih pojaseva dosta ređa, u velikoj meri se ističe onaj za čovečanstvo mnogo opasniji tip dezertifikacije, a to je transformacija plodnog i živopisnog kraja u degradirana zemljišta sa smanjenom biološkom raznovrsnošću.

Dezertifikacija je obično karakteristična za oblasti suvih klima – klima s izrazitim sušnim razdobljima poput pustinjskih i stepskih, kao i savanske klime. S druge strane, dezertifikacija se može javiti i u vlažnim do umereno vlažnim regionima pod uticajem antropogenog faktora, tako da inicijalno treba odbaciti svaku zabludu da je ona striktno povezana sa sušnim područjima.

Šta dovodi do pojave dezertifikacije?

Povećanje broja stanovnika dovelo je do sve većih potreba za hranom što je dovodi do primene intenzivne poljoprivrede radi dobijanja bogatijih prinosa. Takav neodgovarajući način gazdovanja odlikuje se prekomernim oranjem što brzo dovodi zemljište do iscrpljenja i samim tim pospešuje proces dezertifikacije. Do ovog procesa takođe mogu dovesti i prekomerno gaženje i ispaša stoke u kombinaciji sa erozijom koju prouzrokuje dejstvo vetra, navodnjavanje podzemnim vodama sa visokim sadržajem soli, eksplotacija prirodnih resursa, prirodne katastrofe, kao i  krčenje šuma.

Uništavanje šuma predstavlja opasni okidač koji vodi ka dezertifikaciji sa ogromnim posledicama. Prekomerne seče radi dobijanja materijla od drveta, kao i drvo za ogrev dovode do erozije, degradacije i posledično do dezertifikacije zemljišta i tako dokazujući da i područja sa vlažnom klimom mogu da budu ugrožena.

Kakve su posledice?

Dezertifikacija svojim štetnim dejstvom nanosi izuzetne štete širom sveta. Pojačana erozija i umanjena plodnost zemljišta dovode do smanjenja prinosa, a samim tim i ekonomskim gubicima. Sa promenom lokalne klime dolazi i do oluja sa burnim naletima prašine i peska, češćih pojava bujica i poplava, kao i nižeg nivoa podzemnih voda. Zdravstveni problemi poput bolesti disajnih organa, očnih bolesti i alergije izazvane povećanim količinama prašine u vazduhu se javljaju kod žitelja ugroženih oblasti.

Kako protiv dezertifikacije?

Održivo upravljanje zemljišnim i vodnim resursima je stub odbrane od procesa dezertifikacije. S tim u vezi, potrebno je u većim merama pošumljavati i zatravljivati određene površine kako bi se sprečilo prekomerno isparavanje i degradacija zemljišta. U sklopu “lečenja” zemljišta, zbog loših rezultata u određenim regionima, treba pribeći i geotehničkim merama – konkretno biopolimerima. Njihov pozitivan efekat na zemljište ogleda se u tome što smanjuju mogućnost erozije zemljišta, omogućavaju bolje zadržavanje vode i uslove za klijanje što može biti veoma značajno u predelima sa malim količinama padavina. Edukacija svakako mora predstavljati neizostavan deo mera kako bi društvo bilo adekvatno informisano o štetnom delovanju dezertifikacije i postalo aktivan učesnik u njenom suzbijanju.

Šta dalje?

Neophodno je konstantno praćenje stanja ugroženih oblasti kako bi se imao uvid u eventualno pogoršanje ili poboljšanje i kako bi reagovali u skladu sa rezultatima.

F.V.