Tanja BastaNasmejana Beograđanka, po struci ekolog koji zagovara prava čistije planete, borac protiv vetrenjača, ljubitelj pozorišta, francuskog sira i košarke.

Razlog za stvaranje ove grane turističke ponude svakako nije za naučne svrhe,  već ljudska radoznalost i ekonomski profit.

Koji su efekti turizma na prirodu i društvo? Da li su vam aranžmani koje turističke agencije nude postali dosadni? Da li ste vi jedni od onih turista koji žele da probaju nešto novo?

Svi mi volimo da putujemo, šetamo lepim, peskovitim plažama, gradovima, obilazimo istorijske znamenitosti, upoznajemo nove ljude, kao i kulture. A šta ćemo sa onima koji vole putovanja sa malo više adrenalina? Ne, ne mislim na avanture skuterom ili paraglajding. Želim da vam predstavim drugačiju vrstu adrenalina.

„Dizaster“ turizam je oblik turizma koji je nastao u poslednjih nekoliko godina. Crni turizam se definiše kao “poseta mestima i lokacijama na kojima su se dogodile tragedija i istorijske drame koje su dovele čak i  do smrtnih ishoda, a koje nastavljaju da utiču na svakodnevni život.”(Tarlov, 2005). Razlog za stvaranje ove grane turističke ponude svakako nije za naučne svrhe,  već ljudska radoznalost i ekonomski profit.

Turizam i prirodne katastrofe

Najstariji primer jeste poseta drevnom italijanskom  gradu Pompeji, važnom arheološkom lokalitetu u blizini Napulja. U ovim ruševinama se nalaze okamenjeni ostaci nekadašnjih stanovnika pogođenih lavom. Tu  je moguće videti kakav je bio svakodnevni život građana 79 godina pre naše ere, kada je grad zakopan lavom.

U vreme erupcije Vezuva, stanovnici Pompeje nisu umrli ugušeni vulkanskim pepelom, već su spaljeni na licu mesta na temperaturi od oko 300 stepeni Celzijusa.

U Nju Orleansu možete posetiti ruševine nastale usled uragana Katarina. Oko 80 odsto Nju Orleansa potopljeno je kada su dan nakon naleta uragana popustile brane koje su štitile grad. Katrina je izazvala žrtve i štetu ne samo u američkoj saveznoj državi Luizijani, već i u Alabami, Tenesiju, Džordžiji i Kentakiju.

Više od 1.800 ljudi je stradalo dok je oko milion ljudi napustilo svoje poplavljene domove. Procenjeno je da je to najskuplja prirodna katastrofa u SAD do tada.

Turizam i nuklearna katastrofa

Još jedna popularna destinacija je Černobilj, koji je 1986. godine pretrpeo najveću ekološku katastrofu u istoriji. Mesto gde se ova nuklearna katastrofa desila jeste u blizini grada Pripjat u Ukrajini. Ova destinacija je popularna za “avanturiste” koji žele da budu svedoci ove katastrofe, čije posledice su i danas vidljive. Ljudi koji rade u Černobilju nastoje da ubede turiste da je nivo radijacije suviše nizak da bi ugrozio njihovo zdravlje i imao uticaja na životnu sredinu.“Spektakl“ izgleda tako što turisti oblače zaštitne kombinezone, opremljeni su Gajgerovim brojačem (merač radijacije), a za one najokorelije koji žele da uđu u zabranjenu zonu oko černobiljskog reaktora, mogu to da urade za svega osam evra.  U program ove „radioaktivne ture” uključena je i poseta Pripjatu, gradu svega nekoliko kilometara udaljenog od reaktora koji je izgrađen za zaposlene u nuklearki, kao i njihove porodice. Pre katastrofe u njemu je živelo oko 50.000 stanovnika, dok ih  danas ima samo 1500.

Francuski fotograf Ambroise Tezenas slikao je Pripjat i Černobilj. Dok  je bio u poseti gradu duhova, dali su mu votku kao zaštitu od radioaktivnih supstanci. 

Turizam i avantura

Posetiti unutrašnjost vulkana iz helikoptera može da izgleda atraktivno, ali mogućnost rizika mora da se uzme u obzir. Svojevremeno, postojala  je prava pomama za posetama aktivnih vulkana helikopterom na teritoriji Havajskih ostrva. Od 1995. godine, ovakve posete su ukinute jer je  više od 30 ljudi poginulo tokom leta. Još uvek možete praktikovati ovu neobičnu i opasnu aktivnost u Nikaragvi. Poslednja erupcija  zabeležena je 1999. godine, a organizatori tvrde da znaju tačno da prepoznaju kada vulkan preti da „poraste“. Druga vrsta avanture je tobogan vožnja kod toplog  vulkanskog tla pri brzini od skoro 68 km na sat.

Na kineskoj planini Huangšanm možemo da šetamo na putu od dasaka koje su na samoj ivici planine. Ovo je jedna od najopasnijih turističkih destinacija na svetu koja se nalazi u blizini  Kineskog zida. Ovim putem stiže se do manastira Cjuankun koji je sagrađen pre oko 1400 godina. Da bi se došlo do zidina manastira, mora se proći kroz dva prolaza koji se nalaze u stenama. Suženje se nalazi tik uz liticu, okrenut prema provaliji uz nekoliko hiljada metara dubine.

Uvek je bilo atrakcija koje su nastajale usled neke prirodne katastrofe. Vođeni radoznalošću, ljudi su uvek željni neponovljivog iskustva. Potreba za adrenalinom, rizik i opasnost motivišu turiste do ekstrema. Da li oni postaju ravnodušni na patnje drugih ljudi? Da li su izgubili svaki osećaj vrednosti ljudskog života? Sve veća potražnja za obilascima aktivnih vulkana, ekstremna i eksperimentalna skijanja mogu da potvrde ovaj trend. Postoje li granice za ova iskustva?

T.B.

Fotografije su preuzete sa  sajtova SightsAndCultureAmbroiseTezenas i PenserDemain.