Tanja BastaNasmejana Beograđanka, po struci ekolog koji zagovara prava čistije planete, borac protiv vetrenjača, ljubitelj pozorišta, francuskog sira i košarke.

To je savršena oluja. Klimatske promene, siromaštvo, ali i činjenica da postoji toliko nas na planeti znači da su milioni ljudi bili prisiljeni da se nastane na sva marginalna i ugrožena područja. Poplave u Africi u poslednje tri decenije pogodile su 23 zemlje i uticale skoro na 2 miliona ljudi. Nepal, Indija, Bangladeš su pogođene poplavama, najgorim u kolektivnom pamćenju, to je uticalo na više od 41 miliona ljudi, dok su toplotni talasi u Grčkoj uticali na više od 1 milion ljudi. Sve u svemu, 254 miliona ljudi su pogođene prirodnim katastrofama svake godine.
Projekcija će biti gora,gde će svi ti ljudi otići?“ – 
Oxfam International “From Weather Alert to Climate Alarm.” November 2007

Postoje ljudi koji više ne mogu da vode bezbedan život u svojim domovima zbog suše, erozije zemljišta, dezertifikacije (degradacije tla u područjima suše), deforestacije (uklanjanje šuma) i drugih ekoloških problema. Zajedno sa drugim povezanim problemima, jedan od bitnijih jeste siromaštvo.
U očaju, ovi ljudi osećaju da nemaju alternativu osim da traže utočište.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, u svetu je, po nezvaničnim podacima, bilo oko 25 miliona ekoloških izbeglica, pri čemu njihov broj svakodnevno raste. Imajući u vidu pretpostavke mnogih međunarodnih organizacija, ustanova i naučnika da će uticaj klimatskih promena u narednom periodu biti sve izraženiji, to će usloviti promene u životnoj sredini koje će uticati na to da broj ekoloških izbelica uveliko nadmaši broj „tradicionalno nastalih izbeglica“ u svetu.

Izbeglica je osoba koja je protiv svoje volje iseljena sa svog prebivališta. Izbeglištvo je složena pojava, koja ima svoje ekonomske, socijalne, političke, pravne, psihičke i druge dimenzije. Ljudi su često prinuđeni da napuste zemlju porekla usled spoja više faktora kao što su: prenaseljenost, siromaštvo, glad, epidemija ili prirodne katastrofe.

Termin “ekološke izbeglice” prvi put je upotrebljen 1985. godine, kao naslov izveštaja za Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. Ekološke izbeglice su lica prisiljena da napuste mesto boravka usled promena nastalih u životnoj sredini koje im ugrožavaju život na isti način kao što političke izbeglice beže od nasilja. ( D.Dimitrijević).

Klasifikacija ekoloških izbeglica je nužna u cilju boljeg razumevanja migracionih tokova nastalih usled promena u životnoj sredini. Podela ekoloških izbeglica može se izvršiti prema karakteristikama poremećaja životne sredine:

  • Po poreklu na prirodne ili tehnološke
  • Po dužini trajanja poremećaja na akutno ili postepeno i
  • Po odluci o migraciji na voljno ili nevoljno.

Najčešća klasifikacija ekoloških izbeglica određuje se u odnosu na uzroke migracije, te se ekološke izbeglice mogu podeliti na one koji migriraju:

1) Zbog katastrofa u životnoj sredini – prirodne, tehničko-tehnološke i antropogene. Prirodne – to su poplave, uragani, tornada, erupcije vulkana, zemljotresi i sve druge vremenske i geološke (Uragan Katarina, 2005.godine pogodio SAD). Tehničko-tehnološke katastrofe su akutni poremećaji u životnoj sredini izazvani antropogenim aktivnostima (Černobilj 1986., Bopal 1984.).

2) Zbog eksproprijacije životne sredine – obuhvata trajno i plansko reseljavanje stanovništva sa određenog područja, na kojem je planirano korišćenje zemljišta na način koji je nespojiv sa kontinuiranim boravkom stanovništva. Stanovništvo je prisiljeno na migraciju zbog planiranih aktivnosti društva (države) na određenoj teritoriji.

3) Zbog posledica ratnih dejstava na životnu sredinu – Savremeni ratni sukobi usled razvoja ratnih sredstava i načina delovanja imaju veoma destruktivna delovanja po životnu sredinu sa veoma opsežnim efektima. Korišćenjem eksplozivnih sredstava tokom rata, životnom sredinom se manipuliše u vojne svrhe, da bi, nakon njegovog završetka, tako degradirana, uprkos vizuelnoj celovitosti, ona ostala dugoročno socijalno opasna i nedostupna.

4) Zbog postepenih negativnih promena u životnoj sredini – Ove migracije nisu planirane, ali kada stanovništvo ne može da zadovolji svoje egzistencijalne potrebe u datim prirodnim i civilizacijskim uslovima, ono pribegava, u skladu sa sopstvenim sposobnostima, jednom od dve vrste ponašanja. Prvo, ono pokušava da date uslove izmeni i prilagodi sebi sa manje ili više uspeha. Drugo, deo stanovništva, pribegava traganju za uslovima u kojima će potpunije zadovoljiti svoje potrebe.

Šta dalje?

Nema sumnje da savremeni migracioni procesi uslovljeni promenama u životnoj sredini zahtevaju ozbiljan naučni pristup. Koliko god je nužno definisanje statusa ekoloških izbeglica na međunarodnom planu, to nije dovoljno da se reše problemi ekoloških izbeglica. Ukoliko međunarodna zajednica na vreme ozbiljno ne shvati problem ekoloških izbeglica u svetu, u narednim decenijama one će postati goruće pitanje globalnog sistema. Klimatske promene su neizbežne, ali ako nastavimo dalje da ih poričemo, nećemo uspeti da pomognemo ugroženim regionima. Na primer, samo predviđanje koliko će se povećati nivo mora može nam pomoći u proračunima koji delovi će biti potopljeni, a koji gradovi će nestati. Samim tim, imaćemo šansu da delamo u pravom trenutku.

T.B.

 

 

Referenca: LINK