Mina Antuševićbiolog, glasna, hiperaktivna, panker u srcu, životna inspiracija joj je Stiven King. 

Podne je, sat kao da je potpuno stao, a vreme prestalo da postoji. Pokušavate da ostanete fokusirani na posao, da smislite šta ćete skuvati za ručak, ko vam je lajkovao sliku na društvenim mrežama, telefon konstantno sija i bruji. Život kao da vam se sastoji iz neprekidnog kruga ponavljanja. Svaki dan, isti beli zidovi žive neki svoj život, tmurni aparat za kafu na kraju hodnika zaglušuje buku saobraćaja. Da li vam to zvuči poznato? Kako da ubijete monotoniju svakodnevnog života, kako da probudite svoja čula i uradite nešto drugačije? Ugasite telefone, spremite vaše udobne patike, par litara vode i kako bi Bilbo Bagins rekao „Idemo u avanturu!“

Na nepunih sat vremena vožnje od beloga grada, nalazi se očaravajuća priroda, koja vas prosto mami i zove da joj se pridružite. Ali kako da odlučite koju destinaciju da posetite i šta da obiđete? E tu ja stupam na teren i vodim vas kroz prelepe predele Srbije.

Iza gustog smoga Pančeva, nekih četrdesetak minuta vožnje kolima, nalazi se veličanstvena Deliblatska peščara.

Od 1977. godine, Deliblatska peščara ima status specijalnog rezervata prirode, dok se na svetskoj listi zaštićenih staništa nalazi od 2001.godine.  Naime, većini su prva asocijacija peščare nepregledne peščane dine koje se uzdižu i spuštaju u nedogled, bez ijednog znaka života. Deliblatska peščara predstavlja potpunu suprotnost.

Usled prirodne sukcesije ali i ljudskog faktora, delovi Deliblatske peščare postali su neprohodne prašume gloga, stepske višnjice, ruja i ostalih, kako žbunastih, tako i drvenastih vrsta. Kroz prokrčene, sunčevi zraci prolaze i rasipaju se na hiljade majušnih zraka koji padaju na vašu kožu kao topli, sitni poljupci. Na putu, možete da se susretnete sa retkim vrstama, kao što su orhideje. Deliblatska peščara predstavlja dom za oko 20 različitih vrsti orhideja koje su specifične ze ovo područje.

Kada se izborite sa gustim granama gloga i zasađenog bagrema, izlazite na lesnu čistinu u more najrazličitijih vrsti trava, visokih od nekoliko santimetara, do onih koje vam dosežu do struka poput đipovine i kovilja. Ako pažljivo pogledate, u tom moru zelenila možete uočiti kraljicu Deliblatkse peščare – banatski božur. Svojim skarletnim laticama i paperjasto deljenim listovima vijori se na blagom povetarcu i prosto vas mami da je uberete. Ali oprezno, ova biljna vrsta smatra se otrovnom.  Svaka kraljica ima svog kralja, a u ovom slučaju kralj peščare je gorocet koji svojim latinskim imenom „Adonis“ govori sve. Jarko žutim i raskošnim cvetovima jasno pokazuje zašto je dobio ovo ime.

Ukoliko ste tip osobe koja bi se najradije opustila kraj vode, imam rešenje i za vas. Dubovački Rit predstavlja idealno mesto za opuštanje i meditaciju. A ono po čemu je ovaj deo specifičan jeste neverovatan broj različitih vrsti ptica. Ukoliko ste entuzijasta i ornitolog u duši, predlažem da obavezno ponesete ključeve po kojima biste odredili  koja je ptica u pitanju.  Ali, sigurno nećete otići, a da niste uočili sive čaplje koje nepomično stoje na jednoj nozi, ili hiperaktivne patkice koje kruže i nestašno bučkaju svoje glavice kako bi uhvatile svoj obrok i prezalogajile nešto.  Pored patki, možete da uočite i gnjurce koji su specifični po svojim crvenkasto-braon perju, koji je posebno „nestašan“ iza ušiju.

Deliblatska peščara svojom raznolikošću i specifičnim florom i faunom predstavlja dragulj Panonske nizije. Nadam se da ćete inspirisani ovim opisima da poželite da se i vi nađete u polju kovilja sa mekim lesom pod vašim stopalima. Često nismo svesni lepote našeg brdovitog Balkana, tako da spremite se, tek smo počeli.

M.A.