Zlata Govedarica – ekolog, ubedjena da pojedinac moze da pokrene i promeni svet

Svima nama dobro poznat termin hibridizacija, odnosno ukrštanje dve različite vrste koje mogu davati plodno (fertilno)  ili sterilno potomstvo, prisutan je već decenijama. Biljni hibridi su možda i posetili naše trpeze. Radi dobijanja sočnijih proizvoda, hibridno ukrštanje biljaka je postala svakodnevnica, ali čovek je otišao korak dalje. Sa razvojem modernih tehnologija, kao i novim otkrićima u oblasti genetike i molekularne biologije, ono što je nekada bilo nezamislivo, danas je realnost. Hibridno ukrštanje različitih vrsta životinja.

Možda najpoznatiji primer je mazga, naziv hibrida nastalog ukrštanjem ženke magarca i pastuva, koji je sterilan usled neparnog diploidnog broja hromozoma. Mula, naziv hibrida nastalog ukrštanjem kobile i magarca, koji je takođe sterilan. Ove hibridne vrste su izuzetno rasprostranjene i uprkos njihovoj sterilnosti,  čovek ih koristi u svom životu. Ipak, da li iz velike znatiželje ili možda potencijalnog povećanja biodiverziteta, ili ipak nekog sasvim drugog razloga, ukrštanje različitih vrsta životinja danas je prisutno u sve većem broju. Da li ste nekada čuli za životinju ligar ili zebroid? Ukoliko niste, ne budite iznenađeni, jer su ove životinje ustvari hibridi. 

Spajanje lava i tigra ? – Ligar

Hibrid  lava i tigrice. Ova životinja poseduje osobine i lava, ali takođe i tigra. Uživa u plivanju kao tigar, ali je socijalan kao lav. Ono što je zanimljivo, veličina tela ligra je veća u odnosu na oba roditelja. Prvi zapisi od hibridizacije ove dve vrste datire još iz 19. veka. Smatra se da je prva jedinka ove vrste nastala na tlu Indije. Naziv ligar dobija tek u 20. veku. Ligar predstavlja najveću vrstu mačaka na celom svetu. Mužjaci mogu narasti od 3 do 3,6 metara, što ih  čini  većim od Sibirskog tigra. Jedan od mogućih faktora koji omogućava ovoliki rast jeste genomski imprintig. To su geni koji mogu, ali ne moraju biti ispoljeni kod potomka, a nasleđuju se od jednog roditelja, ali se smatra da upravo oni rezultuju u izutetnoj veličini ovih jedinki.

Dugo se smatralo da je ova vrsta hibrida sterilna, ali sumnja da su jedinke ipak fertilne (plodne) javlja se sredinom dvadesetog veka, a 1943. godine se rađa prvi potomak ligra i tigra. U Rusiji 2012. potvrđeno je mladunče mužjaka i ženke ligra nazvano Kiara. Ovaj fenomen nije zaobišao ni Ginisovu knjigu rekorda, tako da je titulu najvećeg ligra poneo Herkul rođen u Zoo vrtu i Salt Lake city-u. Što se tiše morfologije jedinke, ona poseduje pruge na telu kao i tigar, ali mladunci mogu imati pege koje podsećaju na šare leoparda. Ova jedinka se jedino nalazi u zatočeništvu iz prostog razloga što se u većini slučajeva areal roditelja ne poklapa i nije poznato na koji način bi se vrsta prilagodila u divljini. Jedna od pretpostavki jeste da ova vrsta hibrida ne bi bila uspešna u prirodi, zbog velike tromosti kao i nemogućnosti  lova iz zasede.

Tigon ( tigar and lion)
Hibrid lavice i tigra. Kao i prethodna vrsta , nasleđuju osobine od oba roditelja, ali ono što je zanimljivo jeste da za razliku od ligra, tigon ne prelazi veličinu svojih roditelja. Smatra se da  razlog njihove veličine leži u činjenici da nasleđuju gene za rast od lavice. Ova vrsta je takođe fertilna i čuva se u zatočeništvu, zbog straha da se, kao ni ligar, ne bi uspešno prilagodio u prirodi.

Zebroid ili zorse ( zebra and horse)
Hibrid zebre i konja. Čarls Darvin nam pruža prve podatke o ovim izuzetno retkim hibridima. Ono što je specifično jeste da se zebre mogu ukrštati sa više vrsta iz  roda Ekvida (konj, magarac, zebra). Često se dešava da hibridne jedinke imaju patuljasti rast. Uzrok ovoga još nije detaljno istražen ali pretpostavka je da postoje kombinacije vrsta koje nisu toliko kompatibilne, što pored patuljastog rasta dovodi i do sterilnosti jedinke. Danas se hibridizacija dešava uglavnom u Africi, a hibridi se koriste za prenošenje tovara. Konj omogućava prenos velike težine, a zebra rezistentnost na patogene.

Kojovuk (10% DNK psa, 25% DNK vuka, 65% DNK kojota)
Težak oko 25 kg i duplo veći od kojota.  Kojoti ne vole da love u šumi, dok vukovi vole. Hibridizacijom vrsta nastala je jedinka  koja je pojednako vešta i u lovu u šumi i na otvorenom. Osim što love divljač, hrane se budnevama, lubenicama i drugim povrćem, jedu glodare i male sisare, a ponekad pojedu i mačku. Ono što izdvaja ove hibride jeste izuzetno brzo širenje areala.

Pored ovih postoje i neki drugi primeri kao što su: savana (hibird domaće i afričke divlje mačke), mulard (hibrid patke i labuda) i leopan (hibrid leoparda i lavice).