Anita Vuksanović – buduća preduzetnica i ekonomista, avanturista, entuzijasta, snalažljiva, baca se u vatru u svakoj prilici, a onda tu vatru prilagođava sebi.

Pre par nedelja, susrela sam se sa pojmom cirkularne ekonomije. Iako sam bila uverena da znam dovoljno, nakon čuvenog “guglovanja” shvatila sam da je to poprilično kompleksan pojam. Isprva, ja sam to razumela kao ekonomiju u kojoj resursi kruže u više proizvodnih procesa.

Cirkularna ekonomija se, po mom mišljenju, pojavljuje u mnogim situacijama iz svakodnevnog života. Kao najjednostavniji primer moglo bi da se navede upravljanje namirnicama u porodici. Recimo, ako kupimo jabuke i ne pojedemo ih na vreme, one počnu da prezrevaju. Imamo dva rešenja; da ih bacimo ili da napravimo pitu od njih. Takođe, kao primer imamo I srpsko pravilo čuvanja ambalaža – tegle od kupljenih proizvoda možemo iskoristiti za domaću zimnicu.

Ako se fokusiramo na segment privrede, vidimo da je to proces gde se uz minimalna ulaganja u resurse koje sami proizvodimo, ti isti resursi koriste do maksimalnog iskorišćenja, odnosno u više procesa proizvodnje. Primer za to su seoska domaćinstva koja sama proizvode namirnice za ishranu cele porodice i kupuju samo ono što ne mogu sami da naprave. To je deo gde sam u svom prvobitnom zaključku malo pogrešila.

Cirkularna ekonomija obuhvata oblasti kao što su obnovljivost materijala, obnovljivi izvori resursa, smanjenje I eliminacija hamikalija I smanjenje stvaranja otpada. Ono što je karakteriše je to da se proizvodi što duže zadržavaju u životnom ciklusu proizvodnje. Ne stvara se otpad već se zadržavaju radi ponovne upotrebe.
Najbolji primer cirkularne ekonomije su industrije sa reciklažom otpada, bilo da su orijentisane isključivo na reciklažu, bilo da je ona deo proizvodnog procesa. To su proizvodni procesi koji imaju povratni ciklus sa tržišta u vidu iskorišćenih proizvoda za otpad, čime štede resurse, vreme, energiju i materijal, a I daju primat obnovljivim izvorima energije. Svakog dana, stvaraju se nove mogućnosti za funkcionisanje po principu održivog razvoja.
Naša zemlja ima veliki potencijal za razvoj privrede po principu cirkularne ekonomije. U odnosu na zemlje EU, kod nas su reciklaža I svest o selektovanju otpada tek u početnim fazama. Ukoliko bi se primenjivala pomenuta pravila, industrije bi štedele na novim resursima I uspevale da bez problema održe kontinuitet svoje proizvodnje, a novac bi preusmeravale na plate zaposlenih i otvaranje novih radnih mesta. Došlo bi do smanjenja zagađenja I očuvanije životne sredine.

Kako je privreda godinama funkcionisala po linearnom modelu koji je direktno povezivao rast I potrošnju, gde se su se resursi uzimali I iskorišćavali, proizvodi koristili I na kraju bacali, sada je potrebno preuzeti ozbiljne korake za promenu privrede u model cirkularne ekonomije. Održivi razvoj je ključ funkcionisanja privrede u budućnosti. Potrebno je redizajnirati proizvode, postaviti nove poslovne I tržišne modele, naći način za preradu otpada u resurse I uticati na promenu ponašanja potrošača.

Na nama je da učimo I da se prilikom sledećeg bacanja starog kompjutera zapitamo šta smo mogli da uradimo drugačije?

A.V.