Mina Antuševićbiolog, glasna, hiperaktivna, panker u srcu, životna inspiracija joj je Stiven King. 

 Da li možete da zamislite vaš grad u vremenu pre urbanizacije, industrijske revolucije, pre svega?

Laganim koracima spuštam se niz jednu od svojih najomiljenijih ulica Beograda – Kralja Petra. Dok muzika odzvanja iz mojih crvenih sluškica, osmatram zgrade iz predratnog vremena i pitam se koliko je bila gusta i neprohodna šuma koja je nekada širila svoje grane na istom mestu gde stojim ja. Zamišljam topole i vrbe koje svojim gustim krošnjama pokrivaju plavo nebo dok se dodiruju svojim granama i razmenjuju drevne tajne ovih prostora i žbunove kupine koji prkose svojim visokim susedima.

Da li vi ikada razmišljate na ovaj način?  Da li možete da zamislite vaš grad u vremenu pre urbanizacije, industrijske revolucije, pre svega?

„Homo urbanicus“, iliti savremeni čovek, teži izgradnji i razvitku svog betonskog kraljevstva. Bez imalo milosti, krči i pustoši sve što mu se nađe na putu radi ličnog profita i blagostanja.  Šume su moj beg od stvarnosti i od svakodnevnih briga. Gde pobeći ako srpsku teritoriju čini samo 31 %  šuma? U susretu 21. martu, Svetskom danu šuma, želala sam da ukažem na važnost  koje ove riznice života imaju, a da većina nas toga nije ni svesna.

Produkcija kiseonika

Dok bezbrižno udišemo vazduh i pluća nam se pune neohodnom dozom kiseonika, neko drvo u obližnjoj bukovoj šumi ili u tropskoj kišnoj šumi na ostrvu Java, proizvodi nama preko potreban kiseonik. Šume su odavno etiketirane kao pluća planete, sa Amazonom kao najvećim draguljem. Količina kiseonika koju jedno zrelo drvo proizvede je zapanjujuća i to dragoceno drvo je u stanju da snabde 18 ljudi kiseonikom. Ako prostom matematikom 390 milijardi stabala (koliko se danas procenjuje da postoji u ovoj prašumi) pomnožimo sa 18 ljudi, sam Amazon potencijalno može obezbediti dnevnu dozu kiseonika 720 milijardi ljudi!!!  U poređenju sa trenutnom brojkom populacije od 7,5 milijardi, Amazon poseduje kapacitet da održi 52 planete.

Šarenolikost biodiverziteta

Izvan večito gladnog parazita modernog sveta poznatijeg kao grad, šume pružaju utočište raznovrsnom broju vrsta počev od najsitnijih mikroorganizama, preko ugroženih papagaja tropskih kišnih šuma, mesožderki borealnih šuma do džinovskih sekvoja visokih nekoliko desetina metara  u umerenim pojasevima Kalifornije.

Danas se procenjuje da 90% ukupnog živog sveta čine upravo šumska staništa. Mali broj ljudi je svestan da pored toga šume predstavljaju dom 300 miliona ljudi, odakle 60 miliona pripada ugroženim i retkim plemenima poput Hula i Pigmeja. S obzirom na to da oskudnost hrane predstavlja jedan od najvećih problema sa kojima se danas susrećemo, možda rešenje ovog problema leži upravo u divljim sortama krompira, kukuruza ili pšenice na primer, koji leže duboko skriveni u srcu prašume.

Smanjenje ugljen dioksida/ klimatske promene

Ukoliko bismo nastavili da poričemo klimatske promene i globalno zagrevanje, kako bismo onda objasnili porast od 0.8 stepena Celzijusa u proteklih 200 godina?   Klimatske promene, porast globalne temperature i oslobađanje ugljen-dioksida u atmosferu međusobno su neraskidivo povezani. Zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva je više nego očigledna. Zloupotrebom ovog efikasnog izvora energije, doveli smo atmosferu i kvalitet vazduha do same granice toksičnosti. Drveće predstavlja idealan način kojim  možemo da  saniramo i poboljšamo kvalitet vazduha. Da bi se prehranile, biljkama je neophodan proces fotosinteze u kome one vezuju ogromne količine ugljen-dioksida. Drveće sve svoje neophodne resurse i energiju za rast i razvoj stvara u procesu fotosinteze.  Odraslo drvo godišnje u procesu fotosinteze može vezati 22 kg ugljen dioksida i uskladišti ga u vidu različitih struktura – od molekularnog do tkivnog nivoa čak nekoliko hiljada godina.

Samom apsorpcijom ovog gasa, efekat staklene bašte ne bi u potpunosti nestao, ali bi se miniminizovao do prihvatljivog nivoa. 

Usled napretka tehnologije, ljudska pohlepa i bahatost rastu iz dana u dan. Da li mislite da će se u skorije vreme promeniti takav način razmišljanja gde bogati i kreatori javne politike smatraju da šume predstavljaju samo jednu sitnu prepreku ka ostvarenju njihovih paklenih ciljeva? Vodim se zdravorazumskom logikom i realno sagledavam činjenice.  Sledeći put kada budete uzeli svoju omiljenu knjigu u ruke, sa vrelom kafom u drugoj, zapitajte se koje drvo je dalo život vašem omiljenom junaku.

M.A.