Tanja BastaNasmejana Beograđanka, po struci ekolog koji zagovara prava čistije planete, borac protiv vetrenjača, ljubitelj pozorišta, francuskog sira i košarke.

Crveni tepih, fotografi, glumci, duge svečane haljine, smoking, predivna palata – sve to odlikuje  Kanski filmski festival

Priča je počela davne 1946. godine, na jugu Francuske, odnosno u  Côte d’Azur-u, u Kanu. Ovo je godišnji festival na kome se prikazuju novi filmovi iz svih žanrova, uključujući i dokumentarce koji su snimljeni širom sveta i smatra se za najprestižniji i najpopularniji filmskim festival na svetu.

Sve je počelo, kada je Jean Zay, francuski ministar obrazovanja, na predlog Philippe-a Erlanger-a i uz podršku Britanaca i Amerikanaca, osnovao međunarodni filmski festival, koji je održan 1947. godine pod nazivom “Festival du film de Cannes”. Prikazani su filmovi iz 16 različitih zemalja, a uveden je i princip jednakosti, što znači da žiri čini samo po jedan predstavnik iz svake zemlje. Festival je održan u prostoru koji je specijalno napravljen za ovu priliku i to u “Palais des Festival”, iako je krov još uvek bio nezavršen. Zbog problema sa budžetom, festival nije održan 1948. i 1950.godine.

Zlatna Palma (“Golden Palm”) osmišljena je 1955. godine i zamenila je stari “Grand Prix du Festival” koji je ranije dodeljivan. 1959. godine, osnovano je filmsko tržište (“Marché du Film”), koje je dalo samom festivalu komercijalni karakter i podstaklo razmenu između prodavaca i kupaca u filmskoj industriji. Danas, ovo je prva međunarodna platforma za filmsku trgovinu.

Srbija u Kanu 2017.

Ovog maja, proslavlja se 70 godina Kanskog filmskog festivala. Kao šlag na torti, ova godina će biti jedna od najuspešnijih kada je u pitanju predstavljanje srpske kinematografije.

U okviru bočnog programa „ACID TRIP“, prikazano je sedam srpskih ostvarenja – dva dugometražna i pet kratkih. U zvanični program „Kan klasik“ uvršteni „Skupljači perja“ (1967) u režiji Aleksandra Petrovića, gde glavne uloge igraju Bekim Fehmiu, Velimir Bаtа Živojinović i Oliverа Kаtаrinа. Za potrebe puštanja filma u Kanu, Jugoslovenskа kinotekа izrаdilа je novu kopiju filmа koji je 1967. godine nаgrаđen Velikom nаgrаdom žirijа.

Kratki filmovi u kojima je imala priliku da uživa kanska publika su: „Tranzicija“ Milice Tomović, „Kamen u ruci“ Stefana Ivančića, „Izlaz u slučaju opasnosti“ Vladimira Tagića, „Dos patrias“ Koste Ristića i „If I Had It My Way I Would Never Leave„ Marka Grbe Singa, a dugometražnim ostvarenjima kojima možemo da se pohvalimo su  „Vlažnost“ Nikole Ljuce i „Rekvijem za gospođu J.“ Bojana Vuletića.

Detalji

Pored svih bliceva, šarenolikih haljina, frizura, žurki na plaži ili jahti, jedan od najzanimljivijih detalja sa samog festivala jesu najverniji fanovi, ljubitelji filma, kao i oni koji su čekali ceo život da vide svog omiljenog glumaca ili glumicu. U tim momentima ogradi ne možete ni da se priđe. Međutim,  tu postoji jedna mala začkoljica – merdevine. Fanovi se penju na merdevine u želji da vide svoje idole. Oni najverniji su spremni da ukrase svoje merdevine slikom neke scene iz filma, pa čak  stihovima neke pesme.

Znamo da je internet preplavljen slikama sa crvenog tepiha, konferencija za štampu i premijerama najboljih filmova ove godine, ali ono što retko možemo da vidimo jesu spontani momenti kada niko nije spreman za slikanje i  kada zvezde ne znaju da ih je neko baš tada uslikao. Za sve prisutne, ti dani su puni izazova –  radni dan počinje u 15h. Teku pripreme pred projekcije, ulazak svih ekipa koje su radile na filmovima, slikanje ispred Palate, konferencije za štampu, posle toga kokteli na terasama najskupljih kanskih hotela, plažama ili jahtama, „after-party“ u nekom od klubova u koje dolaze najpoznatije muzičke zvezde. To znači da se radni dan završava u 7-8h, naravno sve vreme su svečano obučeni.  

T.B.