Katarina Kragović – diplomirani novinar, hrani se debatama i kulturom, smatra mopsa svojom duhovnom životinjom

Danas je uspeh prodati 15 hiljada, a nekada se izvođači nisu zadovoljavali ni sa milion prodatih ploča. Glavni razlog za to jeste upravo pojava interneta.

Gramofonske ploče su decenijama bile dominantne u muzičkoj industriji dok ih osamdesetih godina prošlog veka nije zamenio kompakt disk. Polako, ali sigurno, distribucija ploča diže se iz mrtvih, što se može povezati sa padom prodaje kompakt diskova.  Ipak,  kupci su i dalje uglavnom DJ-evi i kolekcionari srednjih godina.  Najprodavaniji su izvođači rokenroli i džeza, a polovne ploče su najzastupljenije. Za njih, skupljanje vinila jeste način da izraze svoju ljubav prema muzici. Takođe, oni veruju da su ploče vrednije od muzike koja se skida sa interneta.

Ovakav hobi predstavlja i otpor prema ubrzanom razvoju tehnologije, koja uprkos tome što doprinosi brzini i efikasnosti rada, takođe uskraćuje I privatnost. Osnovna prednost gramofona u odnosu na moderne plejere jeste ta što su plejeri uskraćeni za frekvencije koje doprinose prirodnosti zvuka. Na primer, zvuk bas gitare je primetniji pri slušanju ploče nego pri slušanju pesama skinutih sa Interneta. Analogni zvuk više prija ljudskom uhu nego digitalni.

Prisutna je I predrasuda da slušanje muzike sa ploče podrazumeva i pucketajući zvuk. Međutim, dobro održavana ploča i dobar gramofon to potpuno eliminišu i zvuk može biti savršeno čist. Bitan preduslov za kvalitet reprodukcije vinila je kvalitet gramofona, najviše gramofonske igle, i očuvanost same ploče. Ukoliko je ploča bez oštećenja i očišćena od prašine i prljavštine, igla takođe nova ili dobro očuvana, i gramofon pristojne izrade, imaćete kvalitet reprodukcije koji će vas zapanjiti.

Ploče se teže kvare od CD-ova, one postoje skoro čitav vek, a veliko je pitanje da li će CD-ovi izdržati i 50 godina. Primetan je pad prodaje svih nosača zvukova, a ne samo vinila, bendovi nemaju motiv da izbacuju albume, već samo singlove. Danas je uspeh prodati 15 hiljada, a nekada se izvođači nisu zadovoljavali ni sa milion prodatih ploča. Glavni razlog za to jeste upravo pojava interneta. Prodavnice ploča se bore za opstanak, ali nezavisne izdavačke kuće povećavaju proizvodnju iz godine u godinu. Prošle godine je ukupno u svetu prodato oko sedam miliona ploča, a u Srbiji nekoliko hiljada, uz cene od 2000 do 3500 dinara. Brz način života i pomodarstvo su osnovni razlozi za vraćanje vinilu.

Ploče i dalje čine svega jedan procenat prodaje muzičkih izdanja u svetu i sasvim sigurno neće spasiti muzičku industriju, ali s novim interesovanjem, starim pločama udahnut je i nov život i nada da će vinili nastaviti da traju još neko vreme. Skupljanje ploča jeste skup hobi, posebno u doba ekonomske krize. Pored toga, svaka treća osoba nikada nije ni slušala gramofon, niti pokazuje interesovanje za to. Ploče ne mogu da stanu u džep niti da se puštaju na pametnim telefonima, a svakako ne postoje aplikacije za njih. Vinil jeste medij koji je globalno prevaziđen.

Nezahvalno je predskazivati budućnost vinila, jer je njena distribucija danas izuzetno mala I usmerena je na određen krug ljudi.  Samo vreme će pokazati da li će tehnologija u potpunosti preovladati ili ne. Najveći problem jeste kako privući omladinu koja je navikla da sve obavlja jednim klikom. Sve su šanse da njihova trenutna popularnost neće potrajati. Ploča je ipak samo jedan način štampanja zvuka, možda ipak veći problem predstavlja to što danas svako može da snimi album.