Tanja BastaNasmejana Beograđanka, po struci ekolog koji zagovara prava čistije planete, borac protiv vetrenjača, ljubitelj pozorišta, francuskog sira i košarke.

Opšte je poznata rečenica “ Voda je svuda oko nas“, ali da li ste znali da sve što danas koristimo je zapravo napravljeno od vode?

Čovek pojede i popije 3496 litara vode dnevno. Kako? Ne možete da je vidite, osetite niti da je popijete. Ako budete razumeli našu svakodnevnu potrošnju vode, možda nam to može pomoći da obezbedimo rešenje za jedan od najvažnijih svetskih problema -kako obezbediti dovoljno vode za SVE na planeti.

Veći deo vode koju koristimo u kući je „vidljiva“ voda za piće, kuvanje, pranje suđa i veša. To je DOMAĆA POTROŠNJA  (137 litara svakog dana): kupanje i tuširanje 35%,  WC 30%, pranje 20%, , kuvanje i piće 10%, čišćenje 5%. Ovde nastaje problem. To što mi koristimo kod kuće je nama „vidljivo“, ali to je samo mali deo koji mi koristimo. Postoje dva nevidljiva dela:

  1. Prvi deo je voda koja nam je potrebna za industrijske proizvode koje koristimo svaki dan za papir, pamuk i odeću – oko 167 litara svakog dana
  2. Drugi veliki nevidljivi deo povezan je sa proizvodnjom hrane koju koristimo, a ona iznosi 3496 litara dnevno, znači 92% vode koju koristimo mi zapravo ne vidimo – i skriva se u hrani koju jedemo.

Kao što sam napomenula, čak 92% vode ne vidimo a ipak je pojedemo. Kako? Evo odličnog primera. Uzećemo primer govedine. U industrijskoj proizvodnji govedine potrebno je u proseku 3 godine pre nego što se od životinja dobije 200 kilograma mesa i kostiju koje mogu da se preradju  i jedu. Tokom tri godine, krava potroši oko 1300 kg zrna pšenice, ovasa, ječma i kukuruza, ali i 7200 kg sena. Za proizvodnju svega šta je njoj potrebno za ishranu, potroši se preko 3 060 000 litara vode. Mora da se uračuna i 24 hiljade litara vode koju ona popije za tri godine. Takođe, potrebno je oko 7000 litara vode da bi se vodilo računa o štali, pranju i klanju. To znači da nam je potrebno 3 091 000 litara vode za 200 kg mesa.

Ova voda koju ne vidimo, a itekako je koristimo, zove se virtuelna voda. Termin je prvi iskoristio Džon Entoni Alan, koji je želeo da shvati koliko je vode potrebno da se proizvede roba i hrana koju koristimo, energije koju koristimo za te proizvode, pa čak i vodu koju sačuvamo kada recikliramo. U martu 2008. godine, Alan je primio „Stockholm Water“ nagradu, što je ekvivalent Nobelovoj nagradi za životnu sredinu, prema nekim mišljenjima stručnjaka. Eksperti kažu da je Allan nominovan za nju  zbog “njegovog jedinstvenog, pionirskog i dugotrajnog rada u obrazovanju i podizanju svesti međunarodnog interdisciplinarnog odnosa između poljoprivredne proizvodnje, upotrebe vode, ekonomije i političkih procesa.”

Da li ste znali da za jednu šoljicu kafe treba 140 litara vode ili da je za 1 kilogram piletine potrebno je 4 300 litara vode?

Da bismo još bolje dočarali količinu vode koja trošimo svaki dan, moramo razumeti tri vodena otiska koji zajedno čine virtuelnu vodu. To su:

Zeleni vodeni otisak – voda koja je nastala od padavina, odnosno kišnica potrebna da se napravi proizvod. Ta voda se akumulira u zemljištu, određeni deo će ispariti, a drugi deo će se inkorporirati u biljke. Od velikog je značaja za poljoprivredu.

Plavi vodeni otisak – voda poreklom iz površinskih ili podzemnih izvora, koja je ugrađena u proizvod. Jako je bitna za navodnjavanje i industriju.

Sivi vodeni otisak – količina slatke vode koja je potrebna za mešanje i razblaživanje zagađene vode koja je dovoljna za održavanje kvaliteta vode u skladu sa standardima, da bi kao rezultat dobili željeni proizvod.

Šta je rešenje?

Rešenje naravno nije da prestanemo sa izvozom i proizvodnjom. Globalna ekonomija ne bi time samo dospela u još veću krizu, već bi bila potpuno paralisana. Sve više imamo primera suše, gde se osim podzemnih voda koriste i drugi vidovi navodnjavanja, a znamo da neki gradovi ne mogu da podmire potrebe stanovništva za pijaću vodu. Ono što mi možemo da učinimo jeste da manje koristimo proizvode koji u procesu proizvodnje zahtevaju puno vode, dakle jesti više namirnica biljnog poreklai koristiti vodu u skladu sa potrebama. Virtuelna dimenzija  bi mogla da pomogne da se obzirnije i odgovornije odnosimo prema tokovima jednog od prirodnih bogatstava koji polako nestaje.

T.B.

Reference:

ANGELA MORELLI

WATERFOOT PRINT