Katarina Kragović – diplomirani novinar, hrani se debatama i kulturom, smatra mopsa svojom duhovnom životinjom.

Ovi filmovi stavljaju u prvi plan vezu između društva i tehnologije

Naučna fantastika se, pre svega, bavi promenama i različitim otkrićima. Sastoji se od fiktivnih priča okrenutih futurističkim svetovima, vanzemaljcima, paranormalnim mogućnostima, robotima i paralelnim univerzumima. Drugim rečima, pokušava da da odgovor na pitanje “šta bi bilo kad bi bilo”, barem što se tiče natprirodnih pojava.

Još od razvojnih godina filma, ljubitelji su bili opčinjeni spekulativnom prirodom naučne fantastike koja se bazira na naučnim činjenicama i na osnovu njih predviđaju budućnost. Iako ovakvi filmovi teže tome da istraže imaginarne scenarije kroz posvećivanje dosta pažnje vizuelnim efektima, može se diskutovati o tome kako ovi filmovi ipak stavljaju u prvi plan vezu između društva I tehnologije. Upravo zbog te fasciniranosti različitim spekulacijama o našoj budućnosti, načna fantastika se razvila u jedan od najuticajnijih i najuspešnijih prava u popularnoj kulturi.

Zašto je naučna fantastika I dalje toliko popularna?

Naučna fantastika zahteva razvijenu maštu. Sa produkcijske strane, potreban je um koji je toliko posvećen detaljima da gledalac ili čitalac može već u prvim minutima da bude usisan u određeni svet. Uspešni primeri iz prakse uspevaju da u publici izazovu želju da to što gledaju ili čitaju je zapravo stvarnost, što različiti filmovi sa superherojima definitivno dokazuju.

Ovaj žanr takođe predstavlja I potvrdu šta bi društvo moglo da bude – I kroz pozitivna I kroz negativna predviđanja. Najuticajniji primeri su okrenuti upravo razvoju društva, a posledično i tehnologije. Na prvom mestu su svakako otac naučne fantastike H.G. Vels I serijal “Ratovi Zvezda”, bez kojih moderna fantastika sigurno ne bi bila ono što danas jeste.

Jedan od bitnih faktora je svakako I opsesija sa nadrealnim elementima koja je zaslužna za procvat trenda “CGI” efekata kojima daje prednost u odnosu na radnju. Ti efekti mogu da zamaskiraju rupe u radnji, diskutabilne scene, pa čak I lošu glumu. Ljudska priroda je takva da se uvek, makar podsvesno, traži beg od stvarnosti. 

Vredi spomenuti i sajentologiju, religiju koju je osnovao pisac epske fantastike Lafajet Ronald Habard. Njegova knjiga “Dijanetika” je sajentološko “sveto pismo” I predstavlja dokaz da ovaj pravac itekako može da utiče na svakodnevni život. Ne treba zaboraviti ni primer iz Australije, gde stanovnici pri popisu mogu da se opredele za džedajsku religiju, inspirisanu upravo “Ratovima Zvezda”.

Imajući u vidu razvijenu tehnologiju koja je dostupna producentima, kao I sposobnost naučne fantastike da “zarobi” publiku kroz svoje vizije budućnosti, sa sigurnošću se može reći da ovaj žanr neće u skorije vreme izgubiti na značaju, već će pronaći neke nove uglove pripovedanja putem kojih će osvojiti još veći krug ljudi.

K.K.

Reference: CinemablographyTelegrafTorPsupopculture.